Ako ste deo radnog veka proveli u Srbiji, a deo u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Švajcarskoj ili drugoj državi sa kojom Srbija ima sporazum o socijalnom osiguranju, ne morate da obilazite dva penzijska fonda i pokrećete dva potpuno odvojena postupka.
Osoba koja živi u Srbiji zahtev po pravilu podnosi nadležnoj filijali Republičkog fonda PIO prema mestu prebivališta.
Ako živi u drugoj državi potpisnici sporazuma, zahtev se podnosi tamošnjem nosiocu penzijskog osiguranja.
Prema pravilima Fonda PIO, zahtev podnet u jednoj državi ugovornici smatra se podnetim i u drugoj. Institucije zatim međusobno razmenjuju potrebne podatke.
Važno je razumeti još jednu stvar. Godine provedene u dve države ne pretvaraju se u jednu zajedničku penziju. Svaka država proverava pravo prema svojim propisima i obračunava deo penzije koji joj pripada.
Gde tačno podnosite zahtev?
Vaša situacija
Gde se podnosi zahtev
Šta se dalje dešava
Živite u Srbiji, a radili ste i u inostranstvu
Filijala Fonda PIO prema mestu prebivališta
Fond PIO kontaktira inostrani penzijski organ
Živite u državi sa kojom Srbija ima sporazum
Nadležni penzijski organ države u kojoj živite
Taj organ prosleđuje podatke Fondu PIO u Srbiji
Živite u inostranstvu, ali zahtev podnosite direktno u Srbiji
Nadležnost se određuje prema poslednjem osiguranju u Srbiji
Fond zatim vodi međunarodni deo postupka
U Srbiji se zahtev za starosnu penziju sa inostranim stažom predaje lično ili poštom nadležnoj filijali. Fond navodi i mogućnost predaje dokumentacije Direkciji Fonda u Beogradu, u Ulici dr Aleksandra Kostića 9, odnosno Pokrajinskom fondu u Novom Sadu, Žitni trg 3.
O predmetima koji zahtevaju primenu međunarodnih sporazuma odlučuju specijalizovana odeljenja Fonda. PIO posebno navodi da o pravima iz međunarodnih ugovora odlučuje Odeljenje za ostvarivanje prava po međunarodnim ugovorima u Beogradu i odgovarajuće odeljenje Pokrajinskog fonda u Novom Sadu.
Jedan zahtev može da pokrene postupak u obe države
Ovo je deo postupka koji mnogim ljudima nije jasan.
Ako živite u Srbiji i radili ste, na primer, u Nemačkoj, ne morate prvo da dobijete srpsku penziju, pa zatim sami da pokrećete potpuno novi postupak u Nemačkoj. Kada u zahtevu navedete nemački staž i priložite podatke koje imate, Fond PIO pokreće komunikaciju sa nemačkim nosiocem osiguranja.
Prema međunarodnim sporazumima koje Srbija primenjuje, zahtev podnet nadležnom organu jedne države smatra se zahtevom podnetim i drugoj državi. Penzijski fondovi koriste propisane obrasce i međusobno potvrđuju periode osiguranja.
To ne znači da ćete dobiti jedno zajedničko rešenje. Srbija donosi svoje rešenje, a druga država svoje.
Staž se može sabrati za ispunjavanje uslova, ali svaka država plaća svoj deo
Najvažnije pravilo kod penzije iz dve države jeste razlika između sabiranja staža radi ostvarivanja prava i obračuna iznosa penzije.
Zamislimo osobu koja ima 12 godina osiguranja u Srbiji i još 10 godina u Nemačkoj. Samih 12 godina u Srbiji ne bi bilo dovoljno za redovnu starosnu penziju po uslovu koji zahteva najmanje 15 godina staža.
Ako međunarodni sporazum omogućava sabiranje tih perioda, srpski i nemački staž mogu se uzeti zajedno prilikom provere da li je uslov ispunjen. Ukupno bi u ovom primeru postojale 22 godine osiguranja.
Srbija zbog toga ne obračunava penziju kao da je svih 22 godine provedeno u Srbiji. Fond PIO određuje srazmerni deo koji odgovara periodu osiguranja ostvarenom u Srbiji. Nemački penzijski organ posebno odlučuje o delu koji pripada za godine provedene u nemačkom sistemu.
Fond PIO ovo pravilo objašnjava tako što navodi da se staž iz država ugovornica sabira radi utvrđivanja prava, a da se iznos penzije određuje i isplaćuje srazmerno stažu ostvarenom u svakoj državi.
Ako već imate dovoljno staža u Srbiji, računica je drugačija
Recimo da imate 25 godina staža u Srbiji i još 12 godina u Austriji.
Ako već ispunjavate uslove za srpsku starosnu penziju samo na osnovu staža ostvarenog u Srbiji, Fond PIO prvo proverava pravo prema domaćim propisima bez potrebe da austrijske godine koristi za ispunjenje minimalnog uslova.
Austrija zatim zasebno odlučuje o pravu koje proizlazi iz austrijskog perioda osiguranja.
Zbog toga izraz „spajanje staža” može da zavara. Radni staž se ne prebacuje iz austrijskog sistema u srpski niti obrnuto. Periodi osiguranja ostaju evidentirani u državama u kojima su ostvareni.
Sa kojim državama Srbija ima sporazume?
Srbija primenjuje međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju sa velikim brojem država u kojima su građani Srbije radili tokom prethodnih decenija.
Na zvaničnoj listi su i druge države i posebni sporazumi, pa zemlju u kojoj ste radili treba proveriti pre podnošenja zahteva. Pravila nisu identična u svakom ugovoru. Tada ne treba računati da će godine iz dve države automatski biti sabrane radi ostvarivanja prava. Srpski deo se utvrđuje prema propisima Srbije, a za strani period potrebno je proveriti pravila države u kojoj je osiguranje ostvareno. Upravo zato je podatak o državi rada jedna od prvih stvari koje treba proveriti pre odlaska u PIO. Posebno treba biti oprezan kada neko kaže da mu se „svaki strani staž računa u Srbiji”. Takvo pravilo ne postoji bez odgovarajućeg pravnog osnova između država. Fond PIO za starosnu penziju sa inostranim stažom navodi više dokumenata, a tačan spisak zavisi od radne istorije osiguranika. Dokaz o stranom stažu može biti staro rešenje, potvrda stranog penzijskog fonda, broj osiguranja, radna knjižica, potvrda poslodavca ili drugi dokument iz kog se može utvrditi gde i kada ste bili osigurani. Nemojte odlagati podnošenje zahteva samo zato što nemate svaki strani dokument. Penzijski organi država ugovornica službenim putem potvrđuju periode osiguranja. Dokumenti koje sačuvate ipak mogu znatno olakšati pronalaženje podataka, posebno kada se radi o radu od pre nekoliko decenija. Jedna od korisnijih stvari za osobu koja se približava penziji jeste da ne čeka poslednji trenutak da utvrdi šta se vodi u stranoj evidenciji. Fond PIO ima poseban zahtev za utvrđivanje penzijskog staža u inostranstvu. Uz zahtev se prilažu pisani dokazi o stranom stažu, fotokopija radne knjižice, dokaz o vojnom roku, lična karta i izvod iz matične knjige rođenih. Strani organ zatim proverava svoju evidenciju i potvrđuje priznate periode. PIO navodi da konačno rešenje o penziji kod osobe sa stranim stažom može da bude doneto tek kada strani nosilac osiguranja potvrdi podatke na obrascima predviđenim sporazumom. Provera nekoliko meseci pre planiranog penzionisanja može da spreči situaciju u kojoj postupak stoji zato što se tek tada traže podaci o radu iz osamdesetih ili devedesetih godina. Ne moraju. Svaka država primenjuje svoje uslove za sticanje prava. Starosna granica, potreban staž i druga pravila mogu da se razlikuju. Osoba zato može ispuniti uslove za srpsku penziju, a za strani deo tek kasnije. Samo postojanje srpskog rešenja ne obavezuje drugu državu da počne isplatu istog datuma. Ovo je naročito važno za ljude koji planiraju prestanak rada prema datumu kada stiču pravo u Srbiji. Pre odluke treba proveriti i uslove druge države, posebno ako strani deo čini veliki deo očekivanih mesečnih prihoda. Svaka država isplaćuje penziju koju je sama priznala. Ako živite u Srbiji i ostvarite pravo na nemačku i srpsku penziju, ne dobijate jednu objedinjenu uplatu Fonda PIO. Srpska penzija dolazi iz Srbije, a nemački deo isplaćuje nadležna nemačka institucija prema svojim pravilima. Za korisnika srpske penzije koji živi u inostranstvu, Fond PIO omogućava transfer određenih davanja u skladu sa međunarodnim sporazumom ili reciprocitetom. Na sajtu Fonda postoji poseban pregled prava koja se mogu isplaćivati u pojedine države. Predmeti sa inostranim stažom mogu potrajati duže od običnog domaćeg postupka jer dve institucije moraju da potvrde podatke. Fond PIO je omogućio posebno zakazivanje pravne pomoći za osiguranike koji imaju staž u državama van bivše SFRJ. Za područje centralne Srbije termin se zakazuje preko adrese [email protected], a za Vojvodinu preko [email protected]. Detalji postupka i kontakti objavljeni su u obaveštenju Fonda PIO o pravnoj pomoći za lica sa inostranim stažom. Kontakt centar Fonda radi radnim danima od 8 do 15 časova, na brojevima 0700/017-017 i 011/3060-680 za pozive sa mobilnog telefona i iz inostranstva. Ako ste radili u Srbiji i državi sa kojom postoji sporazum o socijalnom osiguranju, krenite od penzijskog fonda u državi u kojoj živite. Za osobu sa prebivalištem u Srbiji to je nadležna filijala Fonda PIO. Ne očekujte da se strani staž jednostavno prebaci u Srbiju. Periodi iz dve države mogu da se saberu kada su potrebni za ispunjavanje uslova, ali svaka država donosi svoje rešenje i plaća deo koji odgovara osiguranju ostvarenom u njenom sistemu. Ako do penzije imate još nekoliko meseci, proverite strani staž pre podnošenja konačnog zahteva. Upravo potvrđivanje starih perioda rada u inostranstvu može biti najsporiji deo postupka, a ranija provera daje dovoljno vremena da se pronađu nedostajući podaci.
Šta ako Srbija nema sporazum sa državom u kojoj ste radili?
Koja dokumenta treba pripremiti?
Strani staž možete proveriti i pre odlaska u penziju
Da li obe penzije počinju istog dana?
Kako izgleda isplata kada obe države priznaju penziju?
Gde potražiti pomoć ako je strani staž problematičan?
Za kraj